среда, 13. фебруар 2013.

Prve kuće u Odžacima




Prve kuće terezijanskih kolonista u Odžacima, polovinom XVIII veka, bile su malih dimenzija i pre sklonište od vremenskih neprilika, a ne udobni dom. Ukoliko bismo omeđili u mislima Odžake sledećim ulicama – Vojvode Mišića, Vojvode Putnika, Karađorđeva, Mostonga i unutar pravougaonika koji ocrtavaju zamislili sve ukupno 300 ovakvih kuća sa fotografije, onda bismo dobili sliku naselja iz druge polovine XVIII veka. Sa ekonomskim jačanjem stanovništva kolonističke kuće su rušene, a na njihovom mestu građene veće i lepše. Zato nijedna od ovih kuća nije sačuvana, ali je na sreću ostao snimak ove u Filipovu (Bački Gračac).


Kolonistička kuća iz XVIII veka

понедељак, 11. фебруар 2013.

Iz sakristije rimokatoličke crkve u Odžacima



Listovi hartije sa religioznim motivom pronađeni su u sakristiji rimokatoličke crkve Svetog Mihajla u Odžacima. Prema rečima Borisa Mašića iz apatinskog centra „Adam Berenc“, gde se danas čuvaju, reč je o predstavi Svetog Emuida zaštitnika od zemljotresa. Štampane su u XIX veku. Kako se pretpostavlja slike su prodavane vernicima od čega je ubiran prilog za crkvu. Bakrorezna ploča je mnogo starija, možda iz vremena velikog zemljotresa u Komaromu koji se vidi na crtežu. Komarom je potresao zemljotres 1760. godine. Nakon toga u celoj Monarhiji su sakupljali dobrovoljne priloge za obnovu. 

Sveti Emuid

Prvi pomen


Odžaci se prvi put pominju 1557. ili 1558. godine kao naselje u Bačkoj, koje su osnovali Turci za vreme ratnih operacija u tadašnjoj južnoj Ugarskoj. Pretpostavke upućuju na to da se ovde i pre, negde oko 1522. godine, nalazilo selo Kemend u sastavu županije Bač, koje je u izvesnom značenju preteča današnjeg naselja. Selo se pod tim imenom spominje kao sastavni deo Županije Bodrog i znatno ranije, 1389. godine, a pretpostavlja se čak da je evidentirano i u papinim zemljišnim knjigama sa crkvom Svetog Mihajla zajedno sa Doroslovom kao Odoš ili Hodoš. Nedugo nakon prvog zvanično prihvaćenog pomena, u XVI veku doseljeno je sedam porodica iz bosanskog sela Odžak. To su bile mahom srpske i šokačke porodice među kojima su: „D. Drago, Jovan Radosev, Sz. Milit, Radics Radosev, Radivoj Radosev, Milos Zoran, Nikola B“. One su bile oporezivane već 1561. godine. Oko 1570. Odžaci su imali tri doma, a 1590. su zabeleženi sa devet domova. U jednom momentu se pominju pod imenom Tatar Odsak, a 1579. su imali 28 domova i 12 muslimana.

недеља, 10. фебруар 2013.

Branislav Jovin o rodnom gradu



Branislav Jovin, arhitekta, Odžačanin o svome rodnom gradu u vremenu i prostoru

ODŽACI PREDODREĐENI ZA GRAD


Neki objekti koji su uništeni vredeli su da budu sačuvani – ipak i sada postoji dobra osnova da se Odžaci razvijaju kao lep gradić * Sedamdesetih godina Branislav Jovin nudio opštinskom rukovodstvu rešenje centra grada, ali to nije prihvaćeno jer „niko nije vladika u svom selu“, kaže naš sabesednik * Za Odžake nije kasno ni sada da zatraže pomoć od Odžačanina koga je Beograd odabrao da svojim projektantskim potezima naglasi otmenost prestonice


U emisiji Život grada Radio Odžaka nedavno je emitovan intervju sa Branislavom Jovinom, arhitektom koji je rođen u Odžacima gde je proveo period do studija, a posle studija kao specijalista za urbanističku infrastrukturu ili parternu arhitekturu kako se ta disciplina još naziva postao je ugledni stanovnik i graditelj Beograda. Po njegovim projektima uređen je Trg Republike u Beogradu, Knez Mihajlova ulica i uređeni kejovi glavnog grada. Jovin je takođe projektovao autoput kroz Beograd i Mostarsku petlju. Dobitnik je Oktobarske nagrade Beograda.


Sedamdesetih godina ponudili ste svoje dobre usluge rukovodstvu odžačke opštine, radilo se o centru grada. Šta je bilo sa tim?

Pošto sam se tada kao i sada bavio urbanizmom hteo sam malo da pomognem Odžacima. Pitanje je bilo kako da se reši blok gde je bilo sresko načelstvo i opštinska uprava.

Preko puta Gimnazije bila je ta zgrada. Ja sam predložio da se taj objekat sreskog načelstva sačuva i da se napravi još dodatni deo sa kancelarijama što je trebalo za opštinu, a da se onaj mali objekat opštine sa ona četiri stuba i kolonadom, kao neki simbol Odžaka, sačuva, za recimo muzej. Ta zgrada nalazila se na ćošku kod crkve. Naravno ništa se od toga nije uradilo. Ta sipmatična mala zgrada je srušena, a sačuvana je preko puta zgrada na sprat i smatram da je to moja zasluga. Posle je dograđena za potrebe opštine nova zgrada pored te stare. 


Kako Vam to sada sve izgleda?

Šta da Vam kažem, onako kako je uopšte došlo do transformacije tih naših sela, iako su Odžaci bili jedno od retkih mesta koja su rađena po jednom ozbiljnom planu. Vidite taj centralni deo Odžaka kako ima jednu finu regulaciju kvadratnih blokova. To nisu blokovi seoskog tipa sa dubokim parcelama nego su rađeni za gradsko naselje. Urbanisti su još tada, pre verovatno oko 200 do 250 godina predvideli da Odžaci treba da izrastu u gradsko naselje.

Ta osnova je pokvarena već sa prvim novim blokom posle rata koji je pravljen kao blok otvorenog tipa što je tada bilo moderno (C blok). Tu je srušen jedan jako interesantan objekat, bioskop, čini mi se da se zvao Olimpija. Bio je specifičan jer je projektovan samo za bioskop i imao je lep balkon.


Eto dosta toga je pokvareno, a od onoga što je napravljeno ništa se baš ne izdvaja po lepoti arhitekture. Sada se postavlja pitanje identiteta grada. Šta je to po Vašem mišljenju po čemu bi se Odžaci mogli vizuelno predstaviti?

Mislim da je to taj kvadratni raster, ta kvadratna regulativa i to bi trebalo da se čuva. Centar bi mogao još da se uredi zatvaranjem glavne ulice za saobraćaj vozila. Tu se baš zbog tog kvadratnog rastera lako može menjati i organizovati saobraćaj.


Sombor je, na primer, jako lako rešio taj odnos između tradicije i nove gradnje. Vi ste dosta radili za taj grad, pa šta biste o tome mogli kazati?

Ja sam samo crtao Sombor i to je sve. Ali to je za „za vjeke“, ostaje zapisano.


Mlade podsećamo da je gospodin Jovin napravio crtež-sliku Sombora u kome je ucrtana svaka zgrada, svaka kuća starog Sombora.

Znate Odžaci su takođe bili lep grad. Imao je i te prelepe drvorede bođoša kao i Sombor. Odžačani su videli od Somboraca da je to dobro i bili su drugi po broju tih stabala. To drvo nije slučajno izabrano već zato što skuplja podzemne vode i bilo je zaštita od vlage. 


Ima li još drvoreda? Da li se obnavljaju i podmlađuju?

Rekao sam da ima još drvoreda, ostareli su i slabo se obnavljaju. Bilo me je sramota da kažem da Odžačani umesto bođoša rado sade šljive i to kao drvorede kraj trotoara.


Sve što ste rekli ne zvuči tako pesimistički?

Pa nije tako puno pokvareno, nije. Ima ti dosta sačuvanih vrednih kuća i većih zgrada.


Vi ste radili dosta u Beogradu, imate se čime ponositi, a u rodnim Odžacima ništa.

Nisu me posle angažovali. Ja sam tada njima dao crtež centra i posle mi se niko nije javljao.


Šta biste mogli poručiti onima koji imaju uticaja na izgradnju Odžaka?

Ne znam da li postoji projekat uređenja prostora ispred sportsko-poslovnog centra koji se gradi kako sam saznao u okviru tog školskog bloka. Ne znam da li bi tu mogao da se formira neki mali trg, to bi bilo lepo. Dalje, sigurno je da može da se unapredi saobraćajna osnova grada, lako je zatvoriti bilo koju ulicu između dva ili tri bloka, samo treba videti koju, da li Maršala Tita ili ovu ispred „Ratara“, onda se uredi kolovoz i trotoari, stvori se zona da ljudi slobodno šetaju. Tako se stvori mesto okupljanja ljudi.


         Moram Vas pitati i koliko je ravničarski ambijent gde nemate ništa drugo do zemlju i nebo neugodan za urbaniste i arhitekte u smislu rešavanja i savlađivanja tog prostora?

        Ja uvek kažem da „mrzim more, a prezirem planinu“ (smeh) zato što sam dete ravnice, pa se tako pravim važan.


           Pa kakav biste Vi sada grad gradili?

         Pa kako bih gradio? To su večite diskusije i velika razmimoilaženja. U svakom slučaju to su za male gradove kao što su Odžaci manji objekti, dvokuće, a ne velike zgrade.

         Naravno to traži jednu ekonomsku snagu, najskuplja gradnja je ta individualna gradnja, jer ona traži velike površine zemljišta i opremanje je skupo. To je jako velika investicija, a mala gustina stanovanja. To je najskuplje, ali i najlepše, najhumanije. Naselje na Kalvariji u tom pogledu je dobar primer. 


            Tako se govori o gradu koji se voli. Vide se greške, dosta toga što mu je naružilo lice, ali to se baš ne želi objektivizirati nego se i dalje voli. Za Odžake nije kasno ni sada da zatraže pomoć od Odžačanina koga je Beograd odabrao da svojim projektantskim potezima naglasi otmenost prestonice.


                                                                                      
Slobodan Mirić
GOK Glas Odžačke komune, broj 326
23. decembar 1999.