Branislav Jovin, arhitekta, Odžačanin
o svome rodnom gradu u vremenu i prostoru
ODŽACI PREDODREĐENI ZA GRAD
Neki objekti koji su uništeni vredeli
su da budu sačuvani – ipak i sada postoji dobra osnova da se Odžaci razvijaju
kao lep gradić * Sedamdesetih godina Branislav Jovin
nudio opštinskom rukovodstvu rešenje centra grada, ali to nije prihvaćeno jer
„niko nije vladika u svom selu“, kaže naš sabesednik * Za Odžake nije kasno ni sada da zatraže
pomoć od Odžačanina koga je Beograd odabrao da svojim projektantskim potezima
naglasi otmenost prestonice
U emisiji Život grada Radio Odžaka
nedavno je emitovan intervju sa Branislavom Jovinom, arhitektom koji je rođen u
Odžacima gde je proveo period do studija, a posle studija kao specijalista za
urbanističku infrastrukturu ili parternu arhitekturu kako se ta disciplina još
naziva postao je ugledni stanovnik i graditelj Beograda. Po njegovim projektima
uređen je Trg Republike u Beogradu, Knez Mihajlova ulica i uređeni kejovi
glavnog grada. Jovin je takođe projektovao autoput kroz Beograd i Mostarsku
petlju. Dobitnik je Oktobarske nagrade Beograda.
Sedamdesetih godina ponudili ste svoje
dobre usluge rukovodstvu odžačke opštine, radilo se o centru grada. Šta je bilo
sa tim?
Pošto sam se tada kao i sada bavio
urbanizmom hteo sam malo da pomognem Odžacima. Pitanje je bilo kako da se reši
blok gde je bilo sresko načelstvo i opštinska uprava.
Preko puta Gimnazije bila je ta
zgrada. Ja sam predložio da se taj objekat sreskog načelstva sačuva i da se
napravi još dodatni deo sa kancelarijama što je trebalo za opštinu, a da se
onaj mali objekat opštine sa ona četiri stuba i kolonadom, kao neki simbol
Odžaka, sačuva, za recimo muzej. Ta zgrada nalazila se na ćošku kod crkve.
Naravno ništa se od toga nije uradilo. Ta sipmatična mala zgrada je srušena, a
sačuvana je preko puta zgrada na sprat i smatram da je to moja zasluga. Posle
je dograđena za potrebe opštine nova zgrada pored te stare.
Kako Vam to sada sve izgleda?
Šta da Vam kažem, onako kako je uopšte
došlo do transformacije tih naših sela, iako su Odžaci bili jedno od retkih
mesta koja su rađena po jednom ozbiljnom planu. Vidite taj centralni deo Odžaka
kako ima jednu finu regulaciju kvadratnih blokova. To nisu blokovi seoskog tipa
sa dubokim parcelama nego su rađeni za gradsko naselje. Urbanisti su još tada,
pre verovatno oko 200 do 250 godina predvideli da Odžaci treba da izrastu u
gradsko naselje.
Ta osnova je pokvarena već sa prvim
novim blokom posle rata koji je pravljen kao blok otvorenog tipa što je tada
bilo moderno (C blok). Tu je srušen jedan jako interesantan objekat, bioskop,
čini mi se da se zvao Olimpija. Bio je specifičan jer je projektovan samo za
bioskop i imao je lep balkon.
Eto dosta toga je pokvareno, a od
onoga što je napravljeno ništa se baš ne izdvaja po lepoti arhitekture. Sada se
postavlja pitanje identiteta grada. Šta je to po Vašem mišljenju po čemu bi se
Odžaci mogli vizuelno predstaviti?
Mislim da je to taj kvadratni raster,
ta kvadratna regulativa i to bi trebalo da se čuva. Centar bi mogao još da se
uredi zatvaranjem glavne ulice za saobraćaj vozila. Tu se baš zbog tog
kvadratnog rastera lako može menjati i organizovati saobraćaj.
Sombor je, na primer, jako lako rešio
taj odnos između tradicije i nove gradnje. Vi ste dosta radili za taj grad, pa
šta biste o tome mogli kazati?
Ja sam samo crtao Sombor i to je sve.
Ali to je za „za vjeke“, ostaje zapisano.
Mlade podsećamo da je gospodin Jovin
napravio crtež-sliku Sombora u kome je ucrtana svaka zgrada, svaka kuća starog
Sombora.
Znate Odžaci su takođe bili lep grad.
Imao je i te prelepe drvorede bođoša kao i Sombor. Odžačani su videli od
Somboraca da je to dobro i bili su drugi po broju tih stabala. To drvo nije
slučajno izabrano već zato što skuplja podzemne vode i bilo je zaštita od
vlage.
Ima li još drvoreda? Da li se
obnavljaju i podmlađuju?
Rekao sam da ima još drvoreda,
ostareli su i slabo se obnavljaju. Bilo me je sramota da kažem da Odžačani
umesto bođoša rado sade šljive i to kao drvorede kraj trotoara.
Sve što ste rekli ne zvuči tako
pesimistički?
Pa nije tako puno pokvareno, nije. Ima
ti dosta sačuvanih vrednih kuća i većih zgrada.
Vi ste radili dosta u Beogradu, imate
se čime ponositi, a u rodnim Odžacima ništa.
Nisu me posle angažovali. Ja sam tada
njima dao crtež centra i posle mi se niko nije javljao.
Šta biste mogli poručiti onima koji
imaju uticaja na izgradnju Odžaka?
Ne znam da li postoji projekat
uređenja prostora ispred sportsko-poslovnog centra koji se gradi kako sam
saznao u okviru tog školskog bloka. Ne znam da li bi tu mogao da se formira
neki mali trg, to bi bilo lepo. Dalje, sigurno je da može da se unapredi
saobraćajna osnova grada, lako je zatvoriti bilo koju ulicu između dva ili tri
bloka, samo treba videti koju, da li Maršala Tita ili ovu ispred „Ratara“, onda
se uredi kolovoz i trotoari, stvori se zona da ljudi slobodno šetaju. Tako se
stvori mesto okupljanja ljudi.
Moram
Vas pitati i koliko je ravničarski ambijent gde nemate ništa drugo do zemlju i
nebo neugodan za urbaniste i arhitekte u smislu rešavanja i savlađivanja tog
prostora?
Ja
uvek kažem da „mrzim more, a prezirem planinu“ (smeh) zato što sam dete
ravnice, pa se tako pravim važan.
Pa
kakav biste Vi sada grad gradili?
Pa
kako bih gradio? To su večite diskusije i velika razmimoilaženja. U svakom
slučaju to su za male gradove kao što su Odžaci manji objekti, dvokuće, a ne
velike zgrade.
Naravno
to traži jednu ekonomsku snagu, najskuplja gradnja je ta individualna gradnja,
jer ona traži velike površine zemljišta i opremanje je skupo. To je jako velika
investicija, a mala gustina stanovanja. To je najskuplje, ali i najlepše,
najhumanije. Naselje na Kalvariji u tom pogledu je dobar primer.
Tako
se govori o gradu koji se voli. Vide se greške, dosta toga što mu je naružilo
lice, ali to se baš ne želi objektivizirati nego se i dalje voli. Za Odžake
nije kasno ni sada da zatraže pomoć od Odžačanina koga je Beograd odabrao da
svojim projektantskim potezima naglasi otmenost prestonice.
Slobodan Mirić
GOK Glas Odžačke komune, broj 326
23. decembar 1999.
